Завичајни музеј Рума
Завичајни музеј Рума је ризница историјског богатства народа који су живели на овим просторима. Музејски фонд чини више од 10.000 експоната у саставу археолошког, етнолошког, историјског и ликовног одељења. Завичајни музеј је основан 1962. године и смештен је у згради коју је оснивач града барон Марко Пејачевић подигао 1772. године као своју задужбину, а за потребе ниже гимназије. Зграда је јединствен пример „граничарске архитектуре“ и као непокретно културно добро од великог значаја налази се под заштитом државе.
Музеј располаже са око 500 квадратних метара корисног простора. У приземљу се налазе археолошка, етнолошка и историјска поставка и стручна библиотека са великим бројем књига, док су на спрату две сталне поставке ликовних дела Легат Миливоја Николајевича и спомен збирка доктора Романа Соретића. Ликовно одељење музеја има и спомен збирке румских уметника Федора Феђе Соретића и Бранислава Макеша и спомен збирку сликара Милана Лајешића. У тим просторима се приређују изложбе других уметника и приређују концерти, промоције и други уметнички програми. Завичајни музеј је организатор Ликовне колоније Борковац која од 1968. године у августу месецу на стваралачко дружење окупља уметнике из свих крајева наше земље, чија дела се излажу на октобарској изложби када се најуспешнијем уметнику додељује Плакета Миливој Николајевић и прилика да организује самосталну изложбу.
Културни центар
Културни центар је репрезентативни објекат, украс строгог центра града, стожер културних и забавних дешавања, али и скупова друге врсте у граду и општини. Располаже великом позоришном двораном са 704 седишта, малом биоскопском двораном са 260 места, великим холом такође погодним за различита дешавања која окупљају стотинак посетилаца, салом за састанке сличног капацитета, и просторимјама за рад аматерских ансамбала. Од недавно ова установа носи име по Брани Црнчевићу, познатом српском књижевнику, сатиричару и новинару.
Дом ЈНА
Изградња дома започета је 1909. године. Удружење Хрватски соко купује плац за потребе изградње дома у којем би се окупљала сва културно спортска друштва која су тад постојала у Руми. Изграђена је у стилу сецесије и уклапала се у архитектонску целину тадашње Руме. Грађена је прилозима из земље и иностранства и завршена је 1914. године.
Током свих ових година зграда је мењала своју намену. Када је завршена окупљала је румска културна и спортска удружења. У ратно време служила је као болница, а касније после Другог светског рата прелази у власништво војске, „Дом ЈНА“, у којем су се одржавале игранке, које румљани и данас памте. Било је то место о ком се говорило са дивљењем. Зграда никад није мењала свој спољашњи изглед, нити је обнављана фасада зграда, али и као таква је увек привлачила пажњу сваког пролазника. Обнова и рестаурација зграде по узору на првобитни изглед започета је 2021. године, а од септембра 2022. године о воу зграду преселила се Градска библиотека “Атанасије Стојковић”.
ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА „АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ”
Са развојем занатства и стварањем еснафских удружења, али и са почетком других облика друштвеног организовања и удруживања грађана кроз националне, верске и политичке организације, стварају се и прве институционализоване читаонице, које су биле средиште окупљања грађана унутар еснафских и националних удружења у Руми. Тако у другој половини 19. а нарочито почетком 20. века настају бројне еснафске и читаонице националних удружења. Прва српска читаоница у Руми почела је са радом 1861. године. Прва јавна народна библиотека чије су услуге биле доступне свим грађанима основана је тек после Другог светског рата 1949. године. Градска библиотека је најстарија установа културе у Руми. Библиотека располаже са преко 95 000 књига и има четири одељења: за одрасле, за децу, научно одељење и завичајна збирка која садржи публикације о Руми и истакнутим појединцима који су овде рођени. У научном одељењу налази се вредно дело “Физика” из 1803. године чији је аутор знаменити српски научник и просветитељ Атанасије Стојковић, по коме је библиотека 2011. године добила име.
Градска библиотека ''Атанасије Стојковић'' данас по својој стручној и техничкој оспособљености, установа је која успешно негује традиционалне културне вредности и прати савремене трендове у библиотечкој делатности. Од 2007. године пуноправна је чланица COBISS.SR, а од јула 2010. године укључена је у стварно COBISS/OPAC окружење и све услуге корисницима пружа преко овог сервиса. У септембру 2022. године Градска библиотека “Атанасије Стојковић” преселила се у репрезентативну зграду, некадашњи Дом војске по коме је Рума препознатљива.
ЦЕХОВСКА ПОВЕЉА
Један од највреднијих и најважнијих експоната у фонду Збирке докумената Завичајног музеја Рума је цеховска повеља румским занатлијама цара Франца I из 1818. године. Представља пример врло квалитетног занатско – уметничког рада. По прецизности израде, естетском утиску, комплетном садржају и степену очуваности спада у сам врх преосталих сачуваних исправа, а посебно цеховских повеља тог периода, не само у Војводини, већ и много шире.
Повеља је повезана у чврсте корице пресвучене црвеним плишем, уобичајеним за већину докумената Дворске коморе, које су у угловима декорисане позлаћеним апликацијама стилизоване флоралне форме. На централној позицији предњих корица је аплициран позлаћен државни грб краљевине Угарске у венцу житног класја и винове лозе са гроздовима. Повеља се састоји од 16 унутрашњих пергамент листова са заштитним листовима клобучне хартије између њих. У простор између бочног повеза и сложених листова уметнут је вишеструко упредени гајтан са златним нитима који на крају има округлу металну позлаћену кутију поклопца украшеног концентричним бордурама различитих геометријских мотива, у којој је отисак царског печата у црвеном воску. На самом почетку повеље осликани су ликови заштитника – патрона румских занатлија, католичке занатлије су за свог свеца добиле Светог Флоријана, а православне Светог Николу. У повељи су дефинисана правила која су важила и поштовала се у занатској делатности тадашње локалне мултинационалне и мултиконфесионалне средине. Постојање ове занатске повеље је прави доказ о принципу уважавања свих, па и мале провинцијске средине на рубу велике царевине, која је поседовала процењене развојне потенцијале на корист читаве заједнице.
