Gradsko nasleđe
Ekonomskim napredkom društvenog sloja trgovaca i zanatlija ubrzano je nastajanje tradicionalnih prizemnih kuća u 19. veku. Najčešće su se gradile kuće sa stambenom i poslovnom namenom, tkz. građanske kuće karakteristične za gradove iz 19. veka na širem srednjo - evropskom području. U osnovnom tipu kuće su jednospratne sa poslovnom prostorima u uličnom delu prizemlja i stambenim na spartu i dvorišnom delu prizemlja.
„Kingova kuća“
Dijagonalno od Gradskog trga nalazi se „Kuća Kritovac“ ili „Kingova kuća“. Izgrađena je oko 1885. godine i jedan je od najstarijih očuvanih objekata ove vrste. Kuća ima dve fasade u dve ulice. Obe su arhitetonski slične: po vertikali izdeljene na tri nejednaka polja, od kojih srednje, najšire, ima izgled plitkog rizalita, a po horizantali široki venac deli prizemlje od sprata. Sem plitkih sokli oko otvora, koje su u prizemlju polukružne, a na spratu paravolinijske , nema drugih ukrasa.
„Kuća Hondl“
Jedna od najkarakterističnijih varoških kuća. Namenski je građena 1891. godine za potrebe apoteke koja se, sa pratećim prostorijama, nalazi u prizemlju. Na spartu su stambene prostorije porodice apotekara. Sa prekidom od nekoliko decenija, ona je do danas zadržala istu funkciju. Izdužena i delimično nepravilna osnova zgrade, užim delom je okrenuta ka ulici. Ta strana je isprojektovana kao istoricistički koncipirana fasada raščlanjena nizom otvora, prozora i vrata.
„Kuća Nikolajević“
Neposredno je prislonjena na “Kuću Kritovac“. Građena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokretač za gradnju svih ostalih rumskih balkona. Ona je još jedan tipičan primer arhitektonskog elekticizma, elementima istorijskih stilova vidljivim u kombinovanim detaljima: paralelnim vodoravnim urezima na glatkom zidu prizemlja, stambenom spratu u klinker opeci uz plitku reljefnu dekoraciju oko otvora, kao i na krovnom vencu sa nizom dekorativnih konzolica.
„Kuća Biorac“
Građena je oko 1900. godine kao objekat sa verovatno najambicioznije projektovanom fasadanom dekoracijom u Rumi. Na spratu, u izvesnoj meri i na dekorativnom ulazu, do današnjih dana je sačuvan relativno autentičan izgled. Osnovna površina simetrične spratne fasede i ovde je obrađena klinker opekom. Izdeljena je na tri polja: dva široka rizalita na uglovima i centralno, gotovo trostruko od njih šire. Najviši deo fasade završava se širokim krovnim vencem, sa mnoštvom konzola između vertikalnih i horizonatalnih polja.
„Kuća Karakašević“
Podignuta je 1911-1912. godine. Pripada sukcesivnoj varijanti secesije, gde su odlike stila prisutne u oskudnim dekorativnim detaljima, dok osnovna građevinska struktura i raspored masa ukazuje na modernija shvatanja. Pored već ugaonog balkona, koji krivinom prati oblik nosećeg spoljašnjeg zida, na objektu postoje još tri manja balkona: jedan na fasi u Glavnoj ulici i dva u Železničkoj ulici. Svaki se nalazi na sredini plitkog izduženog rizalita, raščlanjenog na tri vertikalna polja prozorima i pilastrima polukružnog i pravougaonog preseka. Na vrhu se rizaliti završavaju geometrijskom atikom sa tri uska izdužena prozorčića.
„Kuća Zdravković“ i „Kuća Ostojić“
Obe su nastale oko 1925. ili 1926. godine. Za izgradnju „Kuće Zdravković“ iskorišćen je mali izduženi pravougaoni plac sa uskim uličnim frontom. Izvedena je asimetrična visoka fasada, čiju vertikalnost potencira talasasti polukružni fronton, dekorisan plitko reljefnim kvadratima smaknutog rasporeda i biljnim ornamentom. Tim frontom završava se najširi, malo istureniji deo fasade. Na njemu je i vitki , kvadratni erker sa prozorima na tri strane.
Neposredno pored „Kuće Zdravković“ nalazi se „Kuća Ostojić“ (danas Gradska kuća). Kao i velika većina , i ovaj objekat ima vertikalno raščlanjenu trodelnu fasadu. Centralni deo je u vidu širokog bogato ukrašenog rizalita, sa ivicama obrađenim zaobljenim i gustim vitičastim biljnim ornamentom. Na njemu se od prizemlja naviše nižu dvokrilni prozor, trokrilna balkonska vrata koja izlaze na polukružni balkon i na vrhu, možda i suvišne dve masivne volute koje sklapaju atiku na krovnom vencu, detaljno ispunjenu dekoracijama. U prizemlju, levo od centralnog fasadnog polja, nalazi se četvorokrilni prozor, najveći i najdekorativniji, a desno je polukružni ajnfort između dva stuba sa kitnjastim kapitelima. Na vrhu je trodelni prelomljeni krov. Fasada ovog objekta pravi je sukob masa, formi, stilskih detalja, preterivanja i uzdržanosti. Na ovoj markantnoj stambenoj zgradi okupljeni su stilski simboli širokog vremenskog raspona, od renesanse do početka 20. veka.
„Kuća Vesl“
Impozantan spratni objekat, projektovan kao reprezentativni dom bogate jevrejske porodice, od sredine prošlog veka ima prosvetnu funkciju (Osnovna škola „Ivo Lola Ribar“). Fasada je zadržala autentičan izgled. Plitkim kvadratnim pilastrima , lezenama, vertikalno je izdeljena na šest polja, na kojima su, jedan iznad drugog, isti izduženi prozori u prizemlju i na spratu. Između njih su umetnuti ukrasni štitovi od štuka. Posebno su dekorisana dva centralna polja. Iznad dva prozora u prizemlju, na spratu se nalazi prostran balkon sa vratima i prozorom. Centralni pilastri su u gornjem delu završeni sa tri reljefa ženskih maski, uokvirenih bujnom kosom koja, sapletena u kike, pada na dole.
„Kuća Gavre Hranisavljevića“
Podignuta je 1938. godine i ima dekorativnu obradu retku za lokalne prilike. Ključni element fasade je široki i duboki centralni rizalit, koji fasadu vertikalno deli na tri dela. Ova strogo geometrijska podela ublažena je horizontalnim nizovima velikih prozora, povezanih iskucanim betonskim soklama. Sva četiri bočna prozora sa balkonskim vratima imaju svoj zaseban balkon. Ova zgrada predstavlja jedan od najboljih primera zrele varijante arhitekture moderne Rume.
„Kuća dr Rehnicera“
Uz rub Malog parka nalazi se nekadašnja kuća dr Rehnicera, spratna stambeno – poslovna zgrada koja svojom jednostavnošću i uzdržanošću ne privlači puno pažnje posmatrača. Izgrađena je 1939. godine. Vlasnik kuće bio je dr Slavko Rehnicer, koji se na studijama u Beču sprijateljio sa Adolfom Losom, bečkim arhitektom, koji je kao svadbeni poklon dr Rehniceru uradio fasadu ovog stambeno – poslovnog objekta. Na levoj strani prizemlja su jednostavna pravougaona dvokrilna vrata, u sredini veliki trokrilni prozor bez ukrasa, a na desnoj strani široki četvorokrilni prozor. U zoni sprata, iznad ovog, je identičan prozor i između njih, kao gotovo jedina dekoracija, reljefni četvorostruki koncentrični osmougaoni štit. Zgrada je očuvana i od Drugog svetskog rata je u različitim javnim funkcijama.
