Споменик Кипови
Споменик Кипови налази се на 4 km од Руме према Новом Саду, са обе стране магистралног пута М-21 и подигнут је крејем 18. века. Подигли су га грађани Руме захвални што се куга која је харала овим подручјем 1795 – 1796. године, која је преполовила становништво Ирига и подфрушкогорских села, није проширила и на њихово место. Споменик је подигнут на месту где су биле организоване војне страже (санитарни кордон) које су спречавале излазак људи из зараженог подручја. Реч је о јединственом здравственом споменику у овом делу Европе.
Градски трг (Споменик Револуције)
Подигнут је 1975. године у самом центру града. У конкурсу за идеје су победничко решење предложиле архитекте Цвета Давичо, Живојин Карапешић и Миша Давид, али њихов предлог никада није реализован у потпуности. Раније је трг имао форму форума и на њему су се одвијале разне свечаности, активности и скупови. Простор око споменика имао је облик амфитеатра од бетонских елемената и црвене основе, који је представљао антички период. Реконструкцијом градског језгра, дошло је до промене изгледа, амфитетар је срушен и изграђен је трг манифестационог типа, у једном нивоу, по узору на већину великих градова. Симбол Руме су тзв. Трубе које су централни мотив споменика, а које представљају позив на прославу, устанак или јуриш. Занимљив податак је да је на платоу где се налази данас Градски трг некад био Властелински двор породице Пејачевић, један од првих објеката изграђен од чврстог материјала у тадашњој Новој Руми. Срушен је 1961. године.
.jpg)
Споменик Јовану Јовановићу Змају
Споменик Јовану Јовановићу Змају налази се у Главној улици у Руми испред истоимене основне школе и то је прво спомен обележје у славу легендарног песника изграђено после његове смрти. Постављен је на иницијативу Милене Миладиновић и Српске женске добротворне задруге у Руми у знак сећања на великог поету, а открио га је 1911. године Бранислав Нушић. У другом Светском рату је срушен и уклоњен, да би 1951.године по узору на првобитни био израђен нови споменик.
Мост размене
Мост размене је спомен обележје које се налази на путу Рума – Стејановци. Лоцирано је са обе стране пута у знак сећања на 2. септембар 1943. године када је на овом месту извршена размена заробљених Немаца за родољубе и симпатизере покрета који су били заточени у румском логору. Ослободилачку акцију предводио је партизански комадант Вукашин Биволаревић Волф чији се лик налази на овом меморијалу.
Споменик „Три детета са књигом“
Споменик је дело славне румске вајарке Славке Петровић Средовић. Представља децу у тренутку радозналости, где су сва њихова чула усмерена на спознају шта се налази на страницима књиге. Постоји прича да скулптура представља саму уметницу са братом и сестром и бележи неке од њихових тренутака проведених у штампарији њиховог оца. Приликом њене изложбе у румској библиотеци 1955. године, овај споменик је откупљен и постављен у Мали парк, који је настао са идејом да буде парк за децу . Он је ову намену задржао до данас и представља малу оазу забаве за најмлађе.
Споменик Жарку Миладиновићу
Споменик Жарку Миладиновићу налази се испред главне румске поште и подигнут је у част Румљанину који је својевремено био министар поште и телеграфа у влади Николе Пашића. Реч је о прваку румских радикала у чијој кући у Главној градској улици је 24. новембра 1918. године одржан народни збор на којем је одлучено да се Срем припоји Србији.
Спомен обележје Авионско крило
Спомен обележје Авионско крило налази се крај пута који води од Руме према ауто-путу Београд – Загреб на месту на којем се некад налазио румски аеродром са кога су, пред крај Другог светског рата, полетали авиони који су учествовали у пробоју Сремског фронта. На том простору је од 1948. до 1954. године радила Савезна пилотска школа.
Коњанички споменик
Споменик се налази на малом платоу испред зграде „Мост“ у Орловићевој улици. Подигнут је почетком 2019. године, а аутор је академски вајар Бранислав Црвенковић. Коњанички споменик је висок 6 метара, не одаје утисак масивности, него грациозности и израђен је од полиуретанске пене. Споменици ове врсте представљају коњаника, односно јахача на коњу и симбол су снаге, моћи или ослободилачких подухвата. У том смислу, овај споменик је необичан, јер је фигура јахача женска. На коњу који се пропео и у потпуности подигао на две ноге, налази се нага женска фигура дуге расплетене косе у динамичном покрету. Обоје, јахач и коњ, приказани су у пуном напону снаге, спремни на скок или да једноставно полете ка висинама.
