Николајевска црква
Николајевска црква је најстарија румска црква настала на месту некадашње цркве дашчаре посвећене истом свецу, о чему сведоче записи у турском тефтеру из 1566. године. 1758. године подигнута је црква од чврстог материјала, као једна од најстаријих барокних цркава у Војводини. У овом храму је свештеник Пантелејмон Хранисављевић основао прву “малу словенскују школу” у Руми. Цркву су декорисали новосадски уметници, отац и син истог имена, Пабле Чортановић познаваоци зидног сликарства, док је Богородицу са малим Исусом на богородичном престолу насликао Павле Симић .
Црква Светог Вазнесења
Црква Светог Вазнесења изграђена је са друге стране Борковачког потока где се насеље ширило и то по одобрењу царице Марије Терезије. Вазнесењска црква је завршена 1761. године, била је знатно већа од Николајевске и њен иконостас је осликао познати уметник тог времена Стефан Тенецки. У њеној порти је свештеник Пантелејмон Хранисављевић основао малу словенску школу која је после неколико година по предметима који су се изучавали и квалификацијама предавача прерасла у виши степен образовања, али нажалост није била дугог века. На месту некадашње мале школе је 2002. године прилозима донатора и добровољним радом изграђен Светосавски дом.
Храм Силаска Светог Духа на апостоле
Трећа православна црква помиње се од краја 18. века, као црква дашчара. Половином 19. века изграђена је нова црква , која је реновирана и освећена 1905. године, од када носи име Сошествија Светог Духа (Силаска Светог духа на апостоле). Пошто су у прилозима донатора доминирали грчки трговци – у народу познати као Цинцари, Румљани су је звали и Грчка црква. Нацрт за њен иконостас дао је бечки архитекта Херман Боле, а иконостас је осликао познати сликар Урош Предић.
За обнову и данашњу монументалност ове цркве најзаслужнија је ктиторска породица Максимовић, једна од најугледнијих у Руми на преласку из 18. у 19. век. Њихова кћерка Вера је отишла на бал организован у Бечу и тамо је преминула у јануару 1902. године. Тачан узрок смрти није познат. Након тога, Васа и Марија Максимовић су своју имовину завештали цркви. Тиме су омогућили радове на обнови цркве, као и учешће у томе два изузетна ствараоца из тог времена: Хермана Болеа и Уроша Предића. Херман Боле изнова је пројектовао целу цркву: иконостас, резбарије, зидно сликарство, звоник, подове, крипту, тако да су од првобитне скромне цркве из 1851. године практично остали само зидови.
Посебна вредност овог храма је и јединствена фреска Уроша Предића „Васкрсење Господње“, која се налази у Крипти цркве, у којој је уклесан и најлепши епитаф песника Лазе Костића у спомен на прерано преминулу Веру Максимовић:
Тако миле, тако младе,
Никад усуд не украде.
Још да није вере, наде,
Да нам тамо пази на те,
Док нам сузе век не скрате,
Сав би свет у неповрате.
Интересантно је да је лик Вере Максимовић коришћен за представу Пресвете Богородице, а сама фреска је украшена звезданим ореолом. Предић је често користио стварне ликове на фрескама, што није новина у православљу.
Храм Сабора Српских Светитеља
Храм Сабора Српских Светитеља је нјмлађи храм СПЦ у Руми. Место за храм је освећено 2004. године. Богослужења у храму почела су у фебруару 2011. годиен. Осим храмовне славе, кад су овде дводневне свечаности са пригодним културно-уметничким програмом, у парохији се обележава и празник Преподобног Сисоја Великог, као дечијег патрона. Ова црква разликује се од других у Руми по црвеној фасади, попут Жиче и Пећке патријаршије.
Градска библиотека ''Атанасије Стојковић'' данас по својој стручној и техничкој оспособљености, установа је која успешно негује традиционалне културне вредности и прати савремене трендове у библиотечкој делатности. Од 2007. године пуноправна је чланица COBISS.SR, а од јула 2010. године укључена је у стварно COBISS/OPAC окружење и све услуге корисницима пружа преко овог сервиса. У септембру 2022. године Градска библиотека “Атанасије Стојковић” преселила се у репрезентативну зграду, некадашњи Дом војске по коме је Рума препознатљива.
Жупа Уздизања Светог Крижа
Римокатоличка црква Уздизања Светог Крижа је постојала у Руми од краја 18. века. Била је израђена од дрвета без украса и торња и недовољно велика да прими све вернике. Стога је залагањем наследника барона Марка Пејачевића, оснивача града, 1813. године изграђена нова црква Узвишења Светог крижа као једнобродна класицистичка грађевина. Представу Узвишења Светог крижа на главном олтару урадио је Винсенс Дојчер. Богородица Имакулата и Свети Иван Непомук су радови непознатих аутора док је за осликавање Светог Вендалина био ангажован Константин Пантелић, а за Благовести мађарски уметник Пешкија. Посебно обележје цркце су оргуље купљене у Бечу пет година пре завршетка градње, које данас нажалост нису у функцији.
Капела Свете Петке - Водица
Подигнута је крајем 19. века. Тадашњи свештеник Стефан Рогић прогласио је воду на извору Водица лековитом за многе болести. Свештеник је на врбу ставио икону Свете Петке, а нешто касније 1892. године о свом трошку сазидао мању капелу у којој је на младу недељу служио Свету Литургију. Жене су доносиле децу која су имале неке кожне болести и прала их лековитом водицом. Временом се прочуло да је водица лековита и почели су да долазе болесници из околних села, а нешто касније и из целог Срема, Војводине и Мачве.
После освећења капеле 1906. године, одлучено је да се прославља празник Свете Петке 8. августа као храмовна слава. Капелу је обновио Александар Риг, румски земљопоседник. Мотив за обнову је био један чудесан догађај везан за његову оболелу супругу. Једнога дана, сањала је жену у црној хаљини која јој је рекла да оде на вогањску водицу, умије се водом и у цркви заветује Светој Петки и оздравиће, што се након неколико месеци и догодило.
Крстови
У богато сакрално наслеђе Руме морају се убројати и румски крстови. Првобитни трошни крстови, временом, замењени су онима грађеним од чврстог материјала. Сви крстови грађени су да штите место на којем стоје (крстови чувари), да с еиспред њих обављају верски обреди (обредни крстови) и да чувају сећање на одређење личности (спомен крстови).
Крст у Содолу
У порти цркве Св. Николе чува се крст који је раније
стајао испред те цркве (некад је ту био центар Старе
Руме). Пошто се овај део Руме зове Содол, поменути крст је
познат као крст у Содолу. Најранији податак о њему
налазимо на карти из 1864. године.
Споменик „Француски крст“
Споменик „Француски крст“ налази се у порти римокатоличке
цркве Узвишења Светог Крижа. Подигнут је 1906. године, као
спомен крст на месту где су, готово читав век раније,
сахрањени Наполеонови војници, који су у Руму доспели као
заробљеници. Данас је у веома лошем стању. На њему су
виђени трагови зелене боје којим је некад био окречен. Кип
на крсту је зарђао, као и метална ограда којом је некад
био ограђен. Изнад крста урезана су слова: IN RI. Текст
испод крста, на горњем делу постоља, више није читљив.Крст
је поломљен на две половине. Она која се састоји од горњег
дела постоља и самог крста висока је 260 cm, а друга
половина, доњи део постоља, 83 cm. У порти Цркве Узвишења
Светог Крижа постоје још два крста. Један је источно, а
други западно од цркве. Сви поменути крстови, осим
Француског, припадају групи крстова чувара.
Спомен крст краља Александра
Налази се на углу улице Атанасија Стојковића и Гробљанске.
Представља једини споменик подигнут након Првог светског
рата. Постављен је 1924. године. Исте године је и освећен
по православном обреду. Рађен је од камен аи састоји се из
два дела, постоља и крста, чија укупна висина износи 309
cm. На постољу је уклесан текст: „ОВАЈ КРСТ ПОДИГНУТ И
ОСВЕЋЕН ЈЕ У СЛАВУ И СПОМЕН НАШЕГ УЈЕДИНИТЕЉА ЗА СРЕТНОГ
ВЛАДАЊА ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА АЛЕКСАНДРА I“, а на крсту
слова: „IC XI HI KA“. Ограђен је металном оградом која га
штити од саобраћаја који се одвија непосредно поред њега.