Градско наслеђе
Економским напредком друштвеног слоја трговаца и занатлија убрзано је настајање традиционалних приземних кућа у 19. веку. Најчешће су се градиле куће са стамбеном и пословном наменом, ткз. грађанске куће карактеристичне за градове из 19. века на ширем средњо - европском подручју. У основном типу куће су једноспратне са пословном просторима у уличном делу приземља и стамбеним на спарту и дворишном делу приземља.
„Кингова кућа“
Дијагонално од Градског трга налази се „Кућа Критовац“ или „Кингова кућа“. Изграђена је око 1885. године и један је од најстаријих очуваних објеката ове врсте. Кућа има две фасаде у две улице. Обе су архитетонски сличне: по вертикали издељене на три неједнака поља, од којих средње, најшире, има изглед плитког ризалита, а по хоризантали широки венац дели приземље од спрата. Сем плитких сокли око отвора, које су у приземљу полукружне, а на спрату параволинијске , нема других украса.
„Кућа Хондл“
Једна од најкарактеристичнијих варошких кућа. Наменски је грађена 1891. године за потребе апотеке која се, са пратећим просторијама, налази у приземљу. На спарту су стамбене просторије породице апотекара. Са прекидом од неколико деценија, она је до данас задржала исту функцију. Издужена и делимично неправилна основа зграде, ужим делом је окренута ка улици. Та страна је испројектована као историцистички конципирана фасада рашчлањена низом отвора, прозора и врата.
„Кућа Николајевић“
Непосредно је прислоњена на “Кућу Критовац“. Грађена је 1898. године. Поседује балкон који је највероватније, као први, био узор и покретач за градњу свих осталих румских балкона. Она је још један типичан пример архитектонског електицизма, елементима историјских стилова видљивим у комбинованим детаљима: паралелним водоравним урезима на глатком зиду приземља, стамбеном спрату у клинкер опеци уз плитку рељефну декорацију око отвора, као и на кровном венцу са низом декоративних конзолица.
„Кућа Биорац“
Грађена је око 1900. године као објекат са вероватно најамбициозније пројектованом фасаданом декорацијом у Руми. На спрату, у извесној мери и на декоративном улазу, до данашњих дана је сачуван релативно аутентичан изглед. Основна површина симетричне спратне фаседе и овде је обрађена клинкер опеком. Издељена је на три поља: два широка ризалита на угловима и централно, готово троструко од њих шире. Највиши део фасаде завршава се широким кровним венцем, са мноштвом конзола између вертикалних и хоризонаталних поља.
„Кућа Каракашевић“
Подигнута је 1911-1912. године. Припада сукцесивној варијанти сецесије, где су одлике стила присутне у оскудним декоративним детаљима, док основна грађевинска структура и распоред маса указује на модернија схватања. Поред већ угаоног балкона, који кривином прати облик носећег спољашњег зида, на објекту постоје још три мања балкона: један на фаси у Главној улици и два у Железничкој улици. Сваки се налази на средини плитког издуженог ризалита, рашчлањеног на три вертикална поља прозорима и пиластрима полукружног и правоугаоног пресека. На врху се ризалити завршавају геометријском атиком са три уска издужена прозорчића.
„Кућа Здравковић“ и „Кућа Остојић“
Обе су настале око 1925. или 1926. године. За изградњу „Куће Здравковић“ искоришћен је мали издужени правоугаони плац са уским уличним фронтом. Изведена је асиметрична висока фасада, чију вертикалност потенцира таласасти полукружни фронтон, декорисан плитко рељефним квадратима смакнутог распореда и биљним орнаментом. Тим фронтом завршава се најшири, мало истуренији део фасаде. На њему је и витки , квадратни еркер са прозорима на три стране.
Непосредно поред „Куће Здравковић“ налази се „Кућа Остојић“ (данас Градска кућа). Као и велика већина , и овај објекат има вертикално рашчлањену троделну фасаду. Централни део је у виду широког богато украшеног ризалита, са ивицама обрађеним заобљеним и густим витичастим биљним орнаментом. На њему се од приземља навише нижу двокрилни прозор, трокрилна балконска врата која излазе на полукружни балкон и на врху, можда и сувишне две масивне волуте које склапају атику на кровном венцу, детаљно испуњену декорацијама. У приземљу, лево од централног фасадног поља, налази се четворокрилни прозор, највећи и најдекоративнији, а десно је полукружни ајнфорт између два стуба са китњастим капителима. На врху је троделни преломљени кров. Фасада овог објекта прави је сукоб маса, форми, стилских детаља, претеривања и уздржаности. На овој маркантној стамбеној згради окупљени су стилски симболи широког временског распона, од ренесансе до почетка 20. века.
„Кућа Весл“
Импозантан спратни објекат, пројектован као репрезентативни дом богате јеврејске породице, од средине прошлог века има просветну функцију (Основна школа „Иво Лола Рибар“). Фасада је задржала аутентичан изглед. Плитким квадратним пиластрима , лезенама, вертикално је издељена на шест поља, на којима су, један изнад другог, исти издужени прозори у приземљу и на спрату. Између њих су уметнути украсни штитови од штука. Посебно су декорисана два централна поља. Изнад два прозора у приземљу, на спрату се налази простран балкон са вратима и прозором. Централни пиластри су у горњем делу завршени са три рељефа женских маски, уоквирених бујном косом која, саплетена у кике, пада на доле.
„Кућа Гавре Хранисављевића“
Подигнута је 1938. године и има декоративну обраду ретку за локалне прилике. Кључни елемент фасаде је широки и дубоки централни ризалит, који фасаду вертикално дели на три дела. Ова строго геометријска подела ублажена је хоризонталним низовима великих прозора, повезаних искуцаним бетонским соклама. Сва четири бочна прозора са балконским вратима имају свој засебан балкон. Ова зграда представља један од најбољих примера зреле варијанте архитектуре модерне Руме.
„Кућа др Рехницера“
Уз руб Малог парка налази се некадашња кућа др Рехницера, спратна стамбено – пословна зграда која својом једноставношћу и уздржаношћу не привлачи пуно пажње посматрача. Изграђена је 1939. године. Власник куће био је др Славко Рехницер, који се на студијама у Бечу спријатељио са Адолфом Лосом, бечким архитектом, који је као свадбени поклон др Рехницеру урадио фасаду овог стамбено – пословног објекта. На левој страни приземља су једноставна правоугаона двокрилна врата, у средини велики трокрилни прозор без украса, а на десној страни широки четворокрилни прозор. У зони спрата, изнад овог, је идентичан прозор и између њих, као готово једина декорација, рељефни четвороструки концентрични осмоугаони штит. Зграда је очувана и од Другог светског рата је у различитим јавним функцијама.
