српски
-
Српски
-
Srpski
-
English
Гомолава
Гомолава је светски познат археолошки локалитет на ободу Хртковаца на левој обали реке Саве, који богатством разноврсних налаза, кроз неколико различитих археолошких слојева, сведочи о животу људи на овим просторима још од праисторијског доба. Kрајем 19. века на овом простору је прикупљен први археолошки материјал, да би 1904. године била обављена прва стручна ископавања. Због веома повољног географског положаја и изузетно добрих веза са осталим регијама, Гомолава је неколико хиљада година била важан центар за Подунавље, Карпатски басен и југоисточну Европу. У подножју Гомолаве откривена је и велика римска некропола, а о боравку Римљана на овим просторима сведоче и Виле рустике. Највећи део пронађеног археолошког материјала налази се у Војвођанском музеју у Новом Саду, а мањи део је изложен у Завичајном музеју у Руми. И поред тога што је под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја, угрожен реком Савом која га спира, Гомолава је „град који нестаје”.
Басијана
Басијана је археолошко налазиште из римског доба које се налази поред пута, на прилазу селу Доњи Петровци из правца Руме. Реч је о римском утврђењу, које се проширило у градско насеље, највеће у Срему после древног Сирмијума. Нажалост, Басијана је недовољно истражен локалитет тако да је њена конфигурација видљива једино из ваздуха.
Аџине њиве
Нови археолошки локалитет „Аџине њиве Брајково 2“ у атару села Кленак, који сведочи о последњих осам хиљада година живота на овим просторима, представљен је 2022. године. На самом локалитету су потврђени налази из скоро свих епоха људског живота на нашем простору, и то на невероватних 56.000 квадратних метара, који представљају једно од највећих ископавања у историји српске археологије. Истражене су целине из млађег каменог доба, бакарног и гвозденог доба, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњовековних држава, све до данашњих дана. Ископавања на новом локалитету се обављена су у склопу заштитних археолошких радова на траси ауто-пута Лозница – Рума. Међу најзанимљивијим налазима, на овом јединственом локалитету су модели кошница који припадају старчевачкој култури, која је цветала између 6300. и 5350. године пре наше ере. Самим тим ово указује да је Срем био једна од колевки пчеларства још пре 8.000 година. Пронађени су остаци бројних кућа из периода винчанске културе, са остацима пећи и остацима покретних решетки за печење. „Аџине њиве“ постају трећи локалитет са највећом мистеријом српске археологије – винчанским некрополама. О богатству ове регије сведочи и то да се други локалитет са људским остацима винчанске популације налази на истој тој греди, удаљен свега пет километара – локалитет од изузетног значаја Гомолава – Хртковци. Као куриозитети се издвајају налази одсечених људских глава из бакарног доба, које су ритуално баш ту похрањене, затим налази келтске културе и јединствене пећи за керамику. Из римског периода се издваја цео потврђени економски комплекс за прераду и утовар жита, који је нажалост ухваћен само у темељним зонама, где су зуб времена и активност свих људи који су наставили да живе и привређују на том простору избрисали било какве надземне остатке комплекса